Прес-релізи

Odavno nije izbaceno ni jedno saopstenje za javnost, a mnogo toga se izdesavalo u medjuvremenu, pa da krenemo redom:

Od promocije u I ligu i ne tako slavnog nastupa te VI sezone, nista nije obecavalo da ce klub zabeleziti istorijski uspeh u skorom periodu. Pa ipak, izgleda da su se igraci naseg kluba zasitili mrvicama iz srpske I lige, kao i iz nacionalnog kupa, i da su se uzeleli internacionalnih utakmica posle 2 sezone ne igranja istih. Kako inace objasniti tolike pobede sa postavkom trenera na vrlo nisku angazovanost sve do cetvrtfinala ? Stranci su padali redom, a posle cetvrtfinalne utakmice igrane protiv poljskog sampiona Par Excellence, svima u klubu je bilo jasno da se mora ugrabiti sjajna prilika koja se ukazala, i da nas samo korak deli od finala sa boljim iz meca Steel Ants/Kraljevina Srbija. Beloruski klub Volkovysk iako nije bio los protivnik, imao je mnogo umornih igraca, tako da su ih Krasic, Andic i druzina demolirali rezultatom 6:1. Na kraju je dosao jos jedan dobar ali umoran protivnik - Kraljevina Srbija, i PPM svet je bio spreman za prvo finale u kome ucestvuju klubovi iz iste zemlje.
Kraljevina Srbija je pocela silovito, poveli su i sepurili se ispred dela za rezervne igrace naseg kluba. Sve je izgledalo kao da smo potcenili protivnika, mozda i zbog uljuljkivanja nasih fanova od strane menadzera Kraljevine Srbije pricom kako su njegovi igraci toliko umorni da ocekuje totalni raspad sistema u njegovim redovima. Na srecu, protivnikovo likovanje ispred nase klupe je dovelo do revolta koji je rezultirao dosta angazovanijom igrom, maksimalnim koriscenjem poslednjeg atoma snage, i semafor je na kraju pokazivao skor od 3:1 za tim Nuku-Mai-Tore. Naravno, igraci i rukovodstvo su bili van sebe od srece, plus sto su tom pobedom kvalifikovali tim za jos jedno ucesce u internacionalnom takmicenju. Generalni sponzor nam je doneo cek od 300 miliona koji je dobro posluzio za lecenje kompleksa svih u klubu. Dovoljno je reci da je golman Ludovit Nitran dugo imao najvecu platu u Srbiji posle toga.
Zatim je dosla sezona za jos jedno dokazivanje menadzera tima preuzimanjem reprezentacije Srbije. Ispostavilo se da je to poslednja sezona gde ce se igrati sa objedinjenom energijom kluba i reprezentacije, koja ce se mozda pokazati kao kljucni faktor za mnoge kikseve na Svetskom prvenstvu. Neki klubovi su ispratili svoje pulene na SP sa energijom dovoljnom za dve-tri kvalitetne utakmice, neki su stedeli maksimalno, ali izgleda da je melanholija u reprezentaciji nekako preovladala.
Jedna pobeda, 2 remija i 3 poraza su bilans neobjasnjivo nezainteresovanih reprezentativaca Srbije, i pored instrukcija selektora da se u svaku utakmicu udje maksimalno angazovano do samog kraja. I dan danas nemam objasnjenja za rezlutate koji su Srbiji jedva izborili opstanak u Top diviziji.
Kao slag na tortu doslo je i osvajanje I lige kluba Nuku-Mai-Tore pod nimalo jasnijim okolnostima. Menadzment kluba je doneo odluku da se titula prepusti klubu OK Sljivovica kao zasluznijem, ali je pak bio okrugliji od lopte i doneo trijumf nama. Random ovde, random onde, i eto cudne sezone za zaborav.

Za sam kraj ovog saopstenja je ostavljeno restruktuiranje kluba, koje je pocelo prodajom mnogih talentovanih igraca i dvojicom prvotimaca. Novac je upotrebljen za izgradnju 3 trospratne tribine, a klub je ujedno odlucio da se pozabavi svojim nerazumljivim imenom, i da krene u osvajanje Srbije i sveta lokal-patriotskim nazivom koji bi trebao da isprepada protivnike (sto za sada i uspeva).
Divljaci iz Kosutnjaka su pusteni sa lanca

---

---